beats by dre cheap

Termodinamika

Sada cemo prici izucavanju zplotnih pojava sa stanovista  karakteristicnog za termodinamiku. Potpuno  cemo zanemariti unutrasnju strukturu materije koju ispitujemo i pokusacemo da definisemo neke opce zakonitosti vezane za energiju te materije i pretvaranje te energije u razne oblike. Ovakav  termodinamicki pristup izucavanju toplotnih ocobina materije nece nam dati nove podatke o strukturi materije, niit ce se bazirati nasim saznanjima o toj strukturi, vec se rijesavati pitanja vezana za tarnsformaciju energije u razne vidove i u mehanicki rad. Ova oblast fizike bazira se na uopcenim rezultatima brojnih eksperimenata koji su formulisani u vidu osnovnih principa termodinamike. Prije nego se upoznamo sa samim principima, upoznacemo se sa osnovnim pojmovima termodinamike, jer mnogi termini koji se koriste u svakodnevnom zivotu i u fizici imaju specificna, precizno definisana znacenja u termodincamici.

1.       Termodinamicki sistem – Termodinamickim sistemom  nazivamo odredjenu kolicinu materije ogranicenu zatvorenom povrsinom. Sistem je izolovan ako ne prima, niti odaje energiju.

2.       Termodinamicka ravnoteza sistema.  Sistem se nalazi u stanju termodinamicke ravnoteze ako sve tacke sistema imaju istu temperature. Poslije dovoljno dugog vremena izolovan system doalzi u stanje termodinamicke ravnoteze.

3.       Termodinamicko stanje sistema. Stanje termodinamickog sistema definise neka medjuzavisnost u skupu njegovih osnovnih fizickih karakteristika.

4.       Parametri sistema . Stanje sistema  se odredjuje pomocu nekoliko fizickih parametara.Osnovni parametric su T,p,V i m.Za idealan gas ovi parametric figurisu u jednacini stanja.Slozeniji oblici materije se obicno opisuju sa jos nekoliko parametara stanja (npr. Naelektrisanje je parameter naelektrisanih sistema ).

5.       Okolina sistema. Okolinu sistema cine svi sistemi sa kojima posmatran sistem razmjenjuje energiju.Prenosenje energije preko granice sistema moze da se vrsi na dva nacina : protokom toplote i vrsenjem rada .

6.       Termodinamicki proces. Ako se bar jedan od parametara sistema mjenja,sistem se nalazi u termodinamickom procesu.

7.       Reverzibilni i ireverzibilni procesi. Reverzibilan je takav termodinamicki process koji se zavrsava time sto se system zajedno sa svojom okolinom vraca u pocetno stanje. Ako se posmatran system zajedno sa svojom okolinom po zavrsetku procesa ne vraca u pocetno stanje, onda takav proces nazivamo ireverzibilnim. Navedene definicije reverzibilnosti,odnosno ireverzibilnosti zahtjevaju,svakako,izvjesna dopunska objasnjenja.Ocigledno je da su moguci slucajevi kada mi po sopstvenoj volji mozemo uciniti neki process reverzibilnim ili ireverzibilnim,tj.zavrsiti ga tako sto cemo system vratiti u pocetno stanje ili ga necemo vratiti u pocetno stanje. Ovakvi slucajevi ipak nisu tipicni za dublje shvatanje prirode termodinamickih procesa. U sistemima sa ogromnim brojem cestica postoji spontana teznja ka ireverzibilnosti. Moglo bi se navesti mnogo primjera koji ilustruju ovu tvrdnju,ali cemo navesti jedan,koji je vrlo ilustrativan.Neka je jedna polovina staklenog suda napunjena bjelim,a druga crnim prahom i neka su oni razdvojeni pokretnom pregradom.Ako uklonimo pregradu i pocnemo da tresemo posudu crni i bijeli prah grupisani svaki u svojoj polovini suda. Ovaj tip ireverzibilnosti je posljedica cinjenice da u procesu ucestvuje ogroman broj cestica bijelog i crnog praha.Ako bismo,na primjer,u istoj posudi imali dva crna i dva bijela klikera u pocetku,oni bi se tresenjem izmjesali,ali bi se tokom daljeg tresenja vrlo cesto dogadjalo da se pocetno stanje ponovi :bijeli klikeri bi bili na drugoj strain,a crni na drugoj.

Moze se reci das u realni termodinamicki procesi uvijek nepovratni i da se samo priblizno mogu uciniti reverzibilnim.  Primjer priblizno reverzibilnog procesa je ilustrovan na slici. Kada je temperature grijaca veca odd T od temperature pomatranog sistema, koji cine voda i zasicena para, toplota prelazi sa grijaca u system i odredjena kolicina vodese pretvara u zasicenu paru, te se klip K polako podize. Ako se pritisak na klip K poveca za dp, klip ce poceti da se vraca nanize vrseci pri tomr rada na nasem sistemu i povecavajuci njegovu temperature. Sada ce toplota sa sistema da se vrati u pocetno stanje, okolina sistema ce ostati neizmjenjena.

8.       Unutarnja energija sistema. Unutrasnju energiju sistema cine svi vidovi energije us istemu (energija termickog kretanja molekula, potencijalna medjumolekularna energija, unutrasnja energija samih molekula, energija mirovanja atoma ( E = mc2 ) , itd. ). Unutrasnja energija sistema se moze definisati kada se system nalazi u odredjenom termodinamickom gasu.

Fizikaaaaa :)
http://fizikaa555.blogger.ba
14/03/2010 20:58